Bloger sam, pa šta?

Društvena mreža kojoj sam ubjedljivo najviše i najduže naklonjena je Tviter. On zaista ima posebnu čar. Spojio me sa toliko fenomenalnih ljudi da ga zbog toga jedino mogu beskrajno obožavati. A uz to najlakše omoguća da se mišljenja dijele, ponekad sukobljavaju, i često usaglašavaju. Ukazuje na raznolikosti i brojne ljepote života. I ujedno nudi najbrži protok informacija i omogućava brojnim akcijama i pomoćima da se realizuju. Sjajni su ljudi tviteraši, ako mene pitate. Vjerujte mi na riječ.

Međutim, ima tu jedan segment koji je meni boljka oduvijek. Segment zvani hejterstvo. Svi smo nekad imali ispisane negativne komentare na ovu ili onu temu, ponukani dešavanjima oko nas, ali postoje ljudi kojima je to postao imidž. Jednostavno, kada pročitate njihovo ime i vidite avatar, zamislite hodajuću negativnost i namrgođenost. A taj aspekt Tvitera, koji često dolazi do izražaja, je prilično neprijatan. Iako je prisutan svuda, nekako je najvidljiviji upravo na Tviteru.

Jedna od stalnih tema koja se provlači, a iz pomenutog domena hejterstva, je blogovanje i Jutjub. Ljudi masovno imaju problem sa shvatanjem i prihvatanjem ta dva aspekta interneta kao zanimanja budućnosti, kao ozbiljnog posla i kao rudnika zlata. Misle da je to glupost u koju ne treba ulagati trud, da to može svako i smatraju besmislenim i smiješnim kad neko od toga zarađuje.

Zanimanje ti jutjuber?

*smije se grohotom i prevrće očima*

Meni je to baš tužno i nejasno. Ukazuje samo na količinu ograničenosti u percepciji. Jer bloging i Jutjub su budućnost. Prava budućnost.

Neki dan gledam video jednog jutjubera. Hoda on tako Njujorkom sa jednom zvijezdom sa MTV-a. Ljudi staju i slikaju se sa jutjuberom, MTV-evca ni ne prepoznaju (ili prepoznaju iz Jutjub videa). Komentarišu usput kako je TV stvar prošlosti. Kako je izgubio značaj. Kako je Jutjub pojeo TV. I potpuno su u pravu. A ko može bolje znati od njih dvojice koji (izuzetno uspješno!) rade upravo na ta dva različita medija.

Isti taj jutjuber, koji se bavi daily vloggingom, zarađuje mjesečno 100 000 dolara samo od pregleda. A gdje su tu još reklame u sklopu samog Jutjuba, materijali koje dobija, dodatni projekti i reklame koje on radi? 100 000 dolara. Mjesečno. Da, mnogo je to para. Mora da radi nešto baš dobro i korisno kada su tolike pare u pitanju, zar ne?

Reći ćete da je smiješna koncepcija. Da je besmisleno gledati nečiji život, jer daily vlogging jeste baš to. Ali opet griješite. 10 minuta njegovog videa je za mene čista inspiracija, motivacija i izvor lijepih scena Njujorka. On je objedinio svoj život, svakodnevne lekcije i fenomenalne kadrove i tajmlepsove iz Njujorka. Dijeli sa nama priče običnih ljudi, svaki kutak Njujorka, stil života, običaje, i svašta nešto čime može pozitivno da utiče na internet zajednicu, da širi vidike i da se uz sve to umjetnički izrazi. Kada su ga pitali da li bi snimao film, jer se, realno, bavi produkcijom i snimanjem, izričito je rekao ne. Jutjub je njegova platforma. Jutjub je njegov život.

Ista stvar je i sa blogovima. Njihov značaj danas je isuviše velik da bi se od njega pravila šprdnja. Portali, magazini, novine, TV. Sve to polako blijedi. Ljudi vole stvarne ličnosti, realne životne priče i prava iskustva. A to i dobijaju. Bilo da je to šminka, bilo da su političke teme, ekonomija, savjeti, bilo da je pisanje poezije ili priča – svako će naći svoju publiku i iskazati se u onome šta je njegova strast.

Video-klipovi (a znamo koliko se danas malo čita i mnogo forsira gledanje, sve radi skraćivanja utrošenog vremena) i blogovi su način da se iskaže kreativnost, da se pokažu kvaliteti, da se samostalno pruže usluge i dođe do publike bez posredstva ovih ili onih. Video-klipovi i blogovi su odlična sredstva za promociju i stoga izuzetno značajni za brojne kompanije i marketinške agencije. I, na kraju, video-klipovi i blogovi su u velikoj mjeri voljeni od strane publike i značajni istoj – jer daju uvid u stvarne živote, realnosti istog, jer spajaju ljude, jer inspirišu i motivišu i donose svašta lijepo.

Istina, u svemu tome ima i dosta fejka, dosta polovičnog i dosta besmislenog, dosta iskorišćavanja, ali hej – gdje toga nema? Pa zar odjednom sva druga zanimanja rade sve odlične i sposobne osobe, a samo su u kategoriji blogera i jutjubera svi nesposobni? Probiranje je uvijek potrebno. Uostalom, zato neki zarađuju više, a neki manje. Tu si sam. Koliko uložiš, koliko si dobar, toliko ćeš uspjeti.

Sve ovo je na mnogo ljepši, shvatljiviji, poetičniji i fantastičniji način objasnio moj omiljeni jutjuber. Njegovo ime je Džek, ima brata blizanca Fina, a stvaraju zajedno pod imenom JacksGap. Sada su oko sebe okupili cijeli tim mladih ljudi – svi jednako zaposleni, žive svoj san, rade šta vole i u tome uspijevaju. Oni rade na Jutjubu, za Jutjub i žive Jutjub. Oni su jutjuberi. I odlični su u tome. A evo šta on kaže o svemu ovome (ako ništa, barem ga je lijepo gledati i slušati njegov savršeni British):


Činjenica je da bloger nije moje zanimanje. Pisanje na blogu je nastalo isključivo iz ljubavi ka dijeljenju i širenju lijepih i dobrih stvari, ličnih interesovanja i otkrića. Nastalo je kao hobi. I trenutno je samo hobi. Ali ne mora da znači da će tako ostati zauvijek. I zato, ako me ubuduće pitate šta sam – uvrstići i blogeru u taj niz. Ponosno, jasno i glasno.

Da, bloger sam, pa šta?

Do čitanja,

L.

10 komentara
  • Aleksandra
    June 14, 2016

    Tako jeeee. Pre par dana sam na nekoj radionici u predstavljanju shvatila da sam rekla da sam ja sve samo ne bloger. A tome se posvecujem veci deo svog slobodnog vremena vec par godina. I to jeste deo mene. Ne znam gde ce me odvesti, ali bloger sam, pa sta? 🙂

    • Lovily
      June 14, 2016

      Isti problem. I treba da prestanemo same sebe ograničavati i umanjivati vrijednost.
      Od sad glava gore! Ako ništa, tu smo da jedni druge podržimo. 🙂

      Puno pozdrava!
      L.

  • Marija
    June 14, 2016

    Mislim da se negdje podsvjesno plasimo osude okoline i sveprisutnog podsmjeha,jer pobogu, bloger? Sta ti radis? Slikas sminku,pises gluposti i to je to? I sama sam donekle takva, ne mogu reci da me je sram,jer obozavam sminku i blog mi je jedan od nacina da to podijelim na neki bolji nacin, ali nekako mi je lakse da to precutim, eto tako, usputno. A prva se zalazem da ne trebamo podleci uticajima okoline i ljudi oko nas,vec jasno iznijeti stavove, ali ima ono nesto u nama sto nam to ne dozvoljava u potpunosti, valjda i na nas Balkan, a i u nasu divnu zemlju dodje vrijeme kada ce to biti potpuno normalno,cak i pozeljno

    • Lovily
      June 14, 2016

      Baš tako! Ali mislim da mi sami to moramo mijenjati. Da moramo pokazati da i to iziskuj rad, trud i znanje i da može postati itekako ozbiljna profesija. I da nas ne treba biti sramota, odnosno da se ne smijemo potcjenjivati. Zato i ovaj tekst. Da ponosno kažem ja, i motivišem druge da kažu – jeste, bloger sam i u tome ne da nema ništa loše, već samo mnogo toga dobrog.

      Puno pozdrava koleginici blogerki :*
      L.

  • Tihana
    June 15, 2016

    Da, da, i mene je malo sramota da kažem da sam blogerka zbog svih negativnih konotacija koje to nosi, a previše ljudi mi je reklo da im se dopada moj blog. Volela bih da imam više vremena za njega, volela bih da mu se posvetim koliko zaista želim, a istovremeno mi smeta etiketa “blogerka”. S druge strane, baš zato što sam počela da pišem blog, u meni se od samog početka stvorilo novo poštovanje čak i prema tim blogerkama koje su možda krive za kačenje tih negativnih konotacija uz taj hobi, namerno kažem hobi (jer skoro uvek počinje tako a mislim da danas isključivo zavisi od truda i pristupa da li će tako i ostati), jer sad znam koliko truda ulažu. To jednostavno ne može znati neko ko blog ne piše, ma koliko često čita blogove 🙂

    • Lovily
      June 15, 2016

      Draga Tihana,

      potpuno te razumijem jer sam i sama imala isti problem. I evo, prelomilo je nešto u glavi. U posljednje vrijeme se posvetih dosta blogu i drago mi je što vidim napredak.

      Držim fige i za tebe. Ako uživaš u tome – ne daj da to drugi kvare.

      Puno pozdrava,
      L.

  • željka
    June 15, 2016

    Svaka cast za tekst, i ja sam od onih koja nije govorila da je bloger. Vjerovatno iz straha od tih predrasuda.

    • Lovily
      June 15, 2016

      Hvala, draga Željka. Mislim da ne treba da se bojimo tih predrasuda, već da dokažemo i pokažemo šta, zašto i kako možemo. Bitno da je uživamo u tome i da se trudimo da to bude dobro. Ostalo će doći samo od sebe. Sigurna sam!

      Puno pozdrava,
      L.

  • GoranVR
    July 30, 2016

    Meni su isto braća blizanci zakon i baš se vidi koliko uživaju u tome što rade, a njihova profesionalnost iz videa u video je rasla i baš mi je drago da su dosijeli tu gdje su danas.

    Naši ljudi ne shvaćaju koliko vremena treba posveti za jedan video ili tekst, i svi oni koji to nisu uradili najčešće ne mogu ni shvatiti da to može i jest nečije zanimanje. Mislim da smo si i sami krivi što dovoljno ne drživo do sebe i često samo prešutimo kada omalovažavaju naš rad. Najbolje mi je njihovo divljenje kako mogu od toga zarađivati, a kada im kažem zašto i oni ne bi isto – onda samo zašute, jer i sami znaju da nije to baš tako jednostavno i lako kako im se na prvu čini.

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Želiš dodatni sadržaj koji inspiriše i motiviše?

Ukucaj svoje podatke i jednom sedmično dobićeš obavještenje o novim postovima, kao i preporuke kojih nema na blogu!