Ja to mogu, a možete i vi!

Još malo će godina dana od dana kada sam sjedila na kafi sa dugogodišnjom prijateljicom i savjetovala je oko pisanja biografije i motivacionog pisma za prijavu na konkurs, istovremeno slušajući njeno nagovaranje da se i ja prijavim – jer zašto da ne. U pitanju je bila stipendija jedne od najboljih advokatskih kancelarija u Bosni i Hercegovini, koja obuhvata novčanu naknadu i praksu u trajanju od nekih mjesec dana, a ja sam u tom trenutku bila na trećoj godini studija na Pravnom fakultetu, voljela sam da radim i trebalo mi je neko pravničko iskustvo u nizu dotadašnjih iskustava.

Da, logično je – zašto da ne?

Ipak, sve vrijeme sam vagala da li se prijaviti ili ne. Pa oni kada vide moj CV i prijavu mogu samo da mi kažu da sam pogriješila i fakultet i stipendiju. Blog, copywriting, prevođenje, lektorisanje, marketing, social media, kancelarijski poslovi….gdje je tu interesovanje za prava? Još gore – do te treće godine sam naučila vrlo malo (ili sam barem tako mislila) prava. Tim više jer većina do tada položenih predmeta nije spadala u pozitivno pravne.

Srećom nisam poslušala svoju nesigurnost. Poslušala sam prijateljske savjete i vodila se onim „hajde da probam, nikad ne znaš”.

Pogađate?

Dobila sam praksu.

I sa tim proživjela šta sam mislila da nikada neću. Ma koliko zvučalo banalno, promijenilo me i donijelo nezamislivo iskustvo u brojnim segmentima, od međuljudskih odnosa, pravnog znanja, do života u maloj sredini daleko od kuće i u ne baš sjajnim uslovima, zajedno sa stavkom u CV-u koja će kasnije mnogo značiti, sigurna sam.

A tačno se sjećam dana kada sam pošla put Bijeljine gdje je održan intervju. Intervju zakazan samo sa mnom jer moja prijava nije uredno stigla, intervju sa ženom u koju sam gledala sa takvim divljenjem i poštovanjem da ne pronalazim adekvatan način da vam je opišem. Taj strašni intervju koji je završio sa „odlučili smo da dobiješ praksu”. Svu moju nesigurnost kao kulu karata srušila je ta izjava upotpunjena prijateljičinim „jesam ti fino rekla, zašto sumnjaš u sebe”.

Ma kako ne bih sumnjala?

Pa gore sam navela niz faktora koji mi nisu išli u prilog, a kojima dodajem i činjenicu da nemam baš najbolji prosjek.

Ali isto tako činjenica je da ja iz one perspektive u kojoj sam se našla nisam mogla ni da pretpostavim kakva je konkurencija i šta oni tačno žele. Nikakvi to konkursi ne mogu objasniti od početka do kraja. Ispostavilo se da moje (radne) navike, iskustvo, moja interesovanja, način razmišljanja i stav znače mnogo više nego prosjek i podatak da do tog trenutka nisam imala pravna iskustva u vidu radova, seminara i sličnih aktivnosti. Ako ništa dovoljno da od nekoliko stotina prijavljenih uđem u odabranih 30-ak.

I upravo zato želim da kažem da nikada ne treba da sumnjate u sebe. Svaki dosadašnji rad i trud, svaki kvalitet i svaku volju koju imate, ako prezentujete na pravi način, proći će zapaženo. Nikada nemojte odustati. Ni moj CV za početak nije stigao na željenu adresu, ali sam slala dodatne mejlove, dokaze o pravovremenom prijavljivanju i sve šta bi objasnilo nestanak poruke i volju za dobijanjem prakse. Što se na kraju i desilo.

Svi smo svjesni okolnosti i države u kojoj živimo. Pronalazak posla, sticanje iskustva i zarađivanje nekog dinara je i više nego teško, pogotovo u studentskim danima. Stoga su stipendije koje nude ovakve kompanije i kancelarije izvor koji moramo iskoristiti maksimalno i u svakom pogledu. Zato tražite, gledajte, čitajte i prijavljujte se. Pokažite koliko vam je stalo i koliko možete. Uspjeh je za početak i prevazići strah i nesigurnost. A sa tim će doći i pobjede.

Jedan od izvora koji vam uvijek može biti od pomoći su sajtovi studomat.ba i stipendije.ba. Oni su pravo malo carstvo za svakog studenta koji želi da stekne iskustva van školskih institucija, koji želi da se pokaže i dokaže i da (često) bude nagrađen novčano. A nemojte zaboraviti i na jednu priliku koja je upravo aktuelna i koja se dešava već sedmu godinu zaredom. Naime, m:tel organizuje „Stipendije za budućnost” – stipendiranje najboljih studenata fakulteta elektrotehnike i informacionih tehnologija u BiH, koje sa sobom nosi i novčanu naknadu na mjesečnom nivou i praksu u trajanju od mjesec dana sa ličnim mentorom. To je prilika koja se ne propušta, pa ako ispunjavate uslove koje zahtijeva konkurs  – prijavite se.

Nemojte biti lijeni da pregledate šta se nudi.

Nemojte da vam se ne da napisati CV i motivaciono pismo.

To će vam uvijek trebati, a vremenom ćete usavršiti tehniku.

Na kraju krajeva, uvijek možete pitati prijatelje za malo pomoći i motivacije.

Prijavite se.

Probajte.

Kad sam mogla ja, možete i vi.

Srećno!


* Ovaj post nastao je u okviru m:bloger projekta, u saradnji sa kompanijom m:tel, i nalazi se na m:blogu.

2 komentara
  • Jasmina
    November 18, 2016

    Ovo je tako sjajan tekst! Volela bih da sam ga pročitala kada sam kao mali i nesigurni devojčurak iz provincije drhtala na prijemnom ispitu za faks. Sada mogu slobodno reći da je taj fakultet jedino mesto na kome sam želela i trebala biti i da nikada u to nije trebalo ni da sumnjam.
    Činjenica je da ljudi koji preispituju sebe, rade na sebi i imaju dozu samokritičnosti često (o, i prečesto) propuštaju prilike upravo zbog nesigurnosti. Drago mi je da ti nisi. I neizmerno mi je drago što si svoje iskustvo podelila s nama, nadam se da će stići bar do jedne prave adrese, bar do jednog studenta koji se dvoumi da li da klikne to čuveno “send” dugme.

    • Lovily
      November 20, 2016

      Draga Jasmina,

      I ja se iskreno nadam, a ovaj tvoj komentar mi je dokaz da je dobro što sam se odlučila na ovakvu priču. Sad sam još srećnija.

      Hvala mnogo za svu podrški i svaki komentar. Mnogo mi znači!

      Puno pozdrava!
      L.

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Želiš dodatni sadržaj koji inspiriše i motiviše?

Ukucaj svoje podatke i jednom sedmično dobićeš obavještenje o novim postovima, kao i preporuke kojih nema na blogu!